Evropski zakon o veštačkoj inteligenciji (EU AI Act) uvodi prva sveobuhvatna pravila koja uređuju kako se AI razvija i koristi u Evropi. Ideja je jednostavna: AI mora biti bezbedan, transparentan i u skladu sa osnovnim pravima građana. Zbog toga je prvi korak svake organizacije klasifikacija sistema – da li spada u zabranjene prakse, visok rizik, ograničen rizik ili minimalan rizik. Od ove procene zavise sve naredne obaveze.
Za sve korisnike AI sistema zajedničke obaveze su vođenje registra, procena rizika, ljudski nadzor i transparentnost prema krajnjim korisnicima. Kada je reč o visokorizičnim sistemima – kao što su zapošljavanje, kreditiranje, obrazovanje, zdravstvena dijagnostika ili javne usluge – obaveze su strože: kvalitet i poreklo podataka moraju biti dokazivi, neophodna je tehnička dokumentacija, testiranje pre upotrebe i stalni monitoring performansi.
Za javne institucije, prioritet je transparentnost prema građanima: objavljivanje informacija o AI sistemima, kanali za pitanja i pritužbe, kao i mogućnost ljudskog uvida u odluke. Za privatni sektor, ključno je da pregleda ugovore sa dobavljačima, osigura prava na podatke i modele, te uspostavi procedure za etički razvoj i upotrebu.
Praktični prvi koraci uključuju izradu inventara AI sistema, formiranje tima za usklađenost, uvođenje politika kvaliteta podataka i ljudskog nadzora, kao i izradu planova za incidentne situacije. Usklađenost sa EU AI Act-om nije jednokratan posao, već proces koji zahteva stalnu pažnju – ali istovremeno predstavlja šansu da organizacije pokažu odgovornost i steknu konkurentsku prednost u etičkoj primeni AI.